POČEO UPAD SAD I IZRAELA? Na meti zemlja sa 47 miliona stanovnika, SITUACIJA SE OPASNO ZAHUKTAVA!

Zemlja koja bi sledeća mogla da strada zbog američkog i izraelskog napada na Iran je susedni Irak. Ova država sa 47 miliona stanovnika ima krhku političku strukturu i veliku zavisnost budžeta od nafte.

Irak je godinama bio bojno polje na kojem su se sukobljavali interesi Teherana i Vašingtona. Nekoliko sati nakon početka američko-izraelskog napada na Iran 28. februara, sukobi su ponovo izbili i u Iraku. U Iraku se vodi paralelni rat ili rat u senci, kako piše "Fajnenšel tajms". Iran i šiitske grupe koje Iran podržava gađaju američke baze u Iraku, dok SAD bombarduju proiranske grupe u Iraku.

U utorak su šiitske milicije u Iraku napale američki diplomatski objekat u Bagdadu, nakon raketnih napada na izraelske i američke baze u Jordanu, izveštava britanski "Gardijan", upozoravajući da se Irak pojavljuje kao ključno novo žarište sukoba, a borbe se rasplamsavaju.

"Irak na udaru obe zaraćene strane"

- Irak je na udaru obe zaraćene strane - izjavio je irački ministar spoljnih poslova Fuad Husein na konferenciji za novinare.

Jedna proiranska grupa objavila je da su u vazdušnom napadu ubijena četiri njena borca u bazi na severu Iraka, u najnovijem u nizu takvih napada koje su najverovatnije izvele SAD ili Izrael. Proiranske milicije istovremeno gotovo svakodnevno napadaju američku bazu u Erbilu, glavnom gradu iračke autonomne regije Kurdistan, i pucaju na položaje potencijalnih američkih saveznika među lokalnim kurdskim frakcijama.

Od početka rata 28. februara stižu nepotvrđene informacije da američki i izraelski specijalci upadaju u Irak i deluju protiv proiranskih šiitskih milicija. Bagdad je uputio protest Izraelu jer su poslali svoje specijalce, a u sukobu između izraelskih specijalaca i iračkih zvaničnih snaga bilo je poginulih Iračana. Izraelci su takođe izveli više vazdušnih napada na položaje šiitskih grupa na zapadu i jugu Iraka.

Izgoreli tankeri

S druge strane, Irak optužuje Irance da su ispalili rakete koje su zapalile dva tankera pored iračke obale. Poginula je najmanje jedna osoba. Zbog eskalacije sukoba, iračke vlasti su u četvrtak objavile da obustavljaju rad naftnih terminala.

Dva napadnuta broda Irak je koristio za prevoz svoje nafte, saopštila je iračka agencija za izvoz nafte. Međutim, "Njujork tajms" piše da je tanker "Sejfsi Višnu", koji plovi pod zastavom Maršalskih ostrva, zapravo u vlasništvu američke kompanije. Iran je preuzeo odgovornost za napad na tanker pod zastavom Maršalskih ostrva. Drugi brod nisu spomenuli, a reč je o tankeru "Zefiros" pod zastavom Malte i nije jasno da li je on bio posebno meta ili je stradao u napadu na prvi tanker.

Iračani nisu imali žrtava samo u sukobu sa izraelskim specijalcima. Ubrzo nakon početka rata, piše FT, pastir iz pustinje na jugu Iraka dojavio je da je uočio neoznačena vojna vozila i strane vojnike koji se spuštaju iz helikoptera. Irački vojnici su krenuli u patrolu u blizini saudijske granice i ubrzo su se našli pod vatrom: jedan vojnik je poginuo, a dvojica su ranjena.

Nisu objavili ko su napadači, ali FT piše da su to verovatno bili američki specijalci. Prema jednom izvoru, u Saudijskoj Arabiji su grupe iz Iraka izvele napad, pa su onda "strane snage prešle u Irak kako bi neutralisale pretnju". Američki vojni zvaničnik rekao je za FT da su sprovodili operacije u Iraku kao deo akcije u Iranu, ali isključivo u cilju odbrane američkih trupa koje su napale grupe povezane s Iranom. Američki izvor negira da su se sukobili sa regularnim iračkim snagama.

Krhka ravnoteža u Iraku

Širenje sukoba na Irak preti urušavanjem ionako krhke ravnoteže u toj zemlji koja se nikada nije oporavila od američke invazije 2003. radi rušenja režima Sadama Huseina. Iračka ekonomija zavisi od izvoza nafte, koji je naglo pao zbog iranske blokade Ormuskog moreuza. Česti su nestanci struje u trenutku kada se političari bore za formiranje nove vlade.

Šiitske milicije koje podržava Teheran preuzele su odgovornost za desetak raketnih i bespilotnih napada usmerenih na američke vojne i diplomatske objekte:

Napadnuta je američka ambasada u Bagdadu

1. marta američka vazdušna baza u Erbilu

10. marta pogođen je s nekoliko dronova američki diplomatski i logistički objekat unutar kompleksa aerodroma u Bagdadu

Sledećeg dana, Amerikanci su pokrenuli kontranapad na položaje proiranskih šiitskih grupa. Naoružane grupe napale su i naftnu infrastrukturu, aerodrom i hotele u kojima su smešteni američki državljani u Erbilu. Šiitske milicije iz Iraka takođe su preuzele odgovornost za napade na Jordan i Kuvajt. Napadnuta je i italijanska vojna baza u iračkom Kurdistanu. Samo u napadima u Kurdistanu iskorišćene su stotine dronova.

Iran je napao baze iranskih kurdskih grupa koje su u neprijateljstvu s Teheranom, a prošle nedelje pojavile su se informacije da ih SAD i Izrael pripremaju za upad u zapadni Iran. U petak je jedna šiitska milicija izvestila o sukobu s američkim helikopterima "apači" iznad Mosula, ali Vašington to nije potvrdio.

- Nisu tražili naše odobrenje - izjavio je irački zvaničnik za FT.

Likvidacije šiitskih lidera

Bivša zvaničnica američkog Stejt Departmenta za Irak i Iran i sadašnja analitičarka Atlantskog saveta Viktorija Tejlor zaključuje da su američke snage pokušavale da unište sisteme vazdušnog nadzora ili komunikacija ključnih za milicije, pokušavajući da ih onesposobe već na samom početku sukoba.

Iračke šiitske milicije uglavnom su formirane nakon američke invazije na Irak 2003. godine, navodi FT. Radi se o desetinama grupa koje zajedno imaju više od 100.000 boraca. Neke su bile integrisane u iračke državne bezbednosne snage. Neke šiitske milicije učestvovale su od 2014. u koaliciji predvođenoj SAD i borile se protiv ISIL-a, ali sporadični sukobi između šiitskih grupa i američkih snaga nikada nisu prestali.

U izolovanim ciljanim napadima, Amerika je poslednjih godina likvidirala nekoliko ključnih lidera iračkih šiitskih milicija. Šiitske grupe u Iranu nisu reagovale prošlog leta na napad Izraela i SAD na Iran. Ostale su po strani po nalogu Teherana, piše FT. Ipak, nakon što su Amerikanci ubili iranskog ajatolaha Alija Hamneija, manje grupe zavisnije od Irana uključile su se u sukob. Druge šiitske milicije, koje su integrisane u iračku vojsku, imaju jači motiv da izbegnu eskalaciju.

Najteže posledice

Poremećaji u pomorskom saobraćaju u Persijskom zalivu i napadi na naftna polja i infrastrukturu gotovo su potpuno zaustavili izvoz, ugrožavajući državu koja u velikoj meri zavisi od te trgovine za svoje prihode.

Ako se blokada nastavi, Bagdad neće moći da isplati plate u javnom sektoru već sledećeg meseca, što bi moglo da izazove velike nemire, rekla su dva iračko-kurdska zvaničnika, preneo je "Asošijeted pres" (AP).

Što duže traje sukob, veći je rizik da će ekonomski šokovi, politička paraliza i trzaji sa milicijama koje podržava Iran zajedno narušiti teško stečenu relativnu stabilnost Iraka.

Bonus video:

(Espreso/Blic/Preneo D.M.)